ŽIVOT SA KOMPLEKSIMA NIŽE I VIŠE VREDNOSTI: Psihoterapija vam otkriva kako da prihvatite istinu o sebi

13 May 2017

Kada posmatramo životne probleme ljudi u našoj blizini, ali i onih iz naše društvene zajednice, često ostanemo zbunjeni, a nekad i užasnuti ponašanjem pojedinaca. Uočavamo da ljudski problemi mogu imati bezbroj svojih manifestacija u ponašanju, a da su često sami uzroci skriveni i nepoznati. Psihoterapija i velikani psiholoških teorija su odavno pokušali da objasne ove skrivene delove naše ličnosti i u velikoj meri pomognnu u razumevanju ljudi oko nas.

psihoterapija

Zdrav sklop ličnosti

Ljudi za razliku od životinja imaju mentalne predstave sebe, mišljenje o sebi i vrednovanje onoga što opažaju. Procesi samovrednovanja su automatski, poput disanja i deo su sklopa svake ličnosti.

U osnovi zdrave strukture ličnosti uočavamo vrednovanje svoje ličnosti i života bez obzira na životne probleme, greške, propuste, padove, nesavršenosti ali i uspehe i dostignuća. Kad osoba sebe vrednuje, onda je sposobna i za samoemocije kao što su samopoštovanje, samouverenje i samoljubav, atakođe je osoba tada sposobna za spontanost, bliskost i rad.

Dakle, u zdravom sklopu ličnosti vrednost sopstvenog života se ne preispituje i ne poredi u odnosu na druge i životne okolnosti, a samokritika je usmerena ka nekom konkretnom problemu u cilju njegovog rešavanja, a dostignuća, kompetencije ili izvrsnost u nekoj oblasti se ne koriste kao argument da smo vredniji od drugih, već isključivo za postizanje boljeg životnog kvaliteta.

anksioznost

Svesne i nesvesne ideje

Pojam “kompleks” potiče od latinske reči “complexus” što znači složen, odnosno sastavljen od povezanih delova. U psihologiji ovaj pojam predstavlja složenu celinu sastavljenu od međusobno povezanih svesnih i nesvesnih ideja, predstava, osećanja, misli i stavova, koji se na teško razumljiv način povezuju sa nečijim ponašanjem što u izvesnoj meri remeti normalno mišljenje i ponašanje, a nekad dovodi i do patoloških poremećaja. Pojam kompleks u psihologiju uvodi K.G. Jung 1906, da bi objasnio neuobičajene reakcije i odgovore ljudi.

Kad govorimo o kompleksima, mi u stvari govorimo o poremećenom sistemu vrednovanja sopstvene ličnosti, koje ide od podcenjivanja do precenjivanja. U podcenjivanju imamo raspon od osećaja manje vrednosti do potpune bezvrednosti, dok kod precenjivanja imamo raspon od osećanja veće vrednosti do potpuno nerealne i grandiozne slike o sebi.

depresija

Da li sam manje vredan?

Kompleks niže vrednosti predstavlja jedan opšti stav o sebi u kome se sopstvena ličnost uvek doživljava kao manje vredna od drugih. To je uvezan sistem misli, osećanja i ponašanja koji osobu uvek dovedu do istog zaključka, da nije dovoljnao vredna u poređenju s drugima.

Osobe koje imaju kompleks niže vrednosti pokušavaju sebe da predstave u najboljem mogućem svetlu drugima i zbog toga su često dobre za druge, a loše za sebe, jer se previše iscrpljuju u svojim pokušajima da ugode sredini.

psihologija

Precenjena veličina

Kompleks više vrednosti ili ideja precenjene veličine su složene, emocionalno obojene i uglavnom nesvesne ideje, predstave i težnje koje su organizovane oko središnje predstave sopstvene superiornosti i nadmoćnosti nad drugim ljudima. Fizička, intelektualna, socijalna ili moralna nadmoć obično je zamišljena zbog čega predstavlja vrlo ozbiljna bolesna stanja, jer verovanje da je neko bolji nego što jeste, jači, sposobniji, pametniji ili nepobediv i bogom dan u odnosu na druge, može biti veoma opasna ideja za druge ljude, ali i društvo u celini.

Formiranje ličnosti do 6. godine

Prepoznavanje kompleksa odnosno njihova manifestacija u ponašanju je ponekad vrlo jednostavna, a nekad zahteva dublju analizu, ali svakako nije lako nositi se sa njima i kada su deo vaše organizacije ličnosti i kad su deo ličnosti sa kojima ste u vašem poslovnom ili privatnom okruženju.

psiohoterapija

U ovakvim psihološkim stanjima osobi je vrlo teško da prihvati istinu o sebi s obzirom da već ima iskrivljenu sliku sebe i svoje vrednosti. Kao što smo već videli, razlozi za takvu iskrivljenu sliku mogu da budu veoma duboki i često su formirani do šeste godine života. Zbog toga lečenje nije uvek lako, a psihoterapija je svakako u ovoj oblasti dala najviše rezultata.

Psihoterapija je u svom procesu prvo usmerena ka otkrivanju sistema misli, osećanja i ponašanja koje ličnost ometaju u svakodnevnom funkcionisanju i na razvojni momenat na kome su nastali, a nakon toga klijentu pomažemo u procesu reintegracije ličnosti i “popravljanju” onoga što je propušteno ili je nedostajalo tokom razvoja. Naravno, psihoterapija zahteva mnogo strpljenja i volje kako bi se ovaj proces uspešno završio, ali najvažnija je želja za promenom napretkom u ličnom funkcionisanju.

Autor: Danijela Živančević, spec. psihoterapije i savetovanja, nosilac je nacionalnog sertifikata za psihoterapiju Saveza društva psihoterapeuta Srbije.

KOLIKO ZAISTA VREDITE? Stvorite pravu sliku o sebi umesto da urušavate svoje samopouzdanje poredeći se sa drugima!

POTRAGA ZA SAVRŠENSTVOM VAM UBIJA DUH!: Ovih 5 saveta će vam pomoći da izađete iz začaranog kruga i krenete napred

AKO SE ČESTO OSEĆATE GLUPLJI OD DRUGIH, TO JE OK: Profesor fizike sa Berklija otkriva kako da pobedite osećaj inferiornosti

Via Bgonline

ŽIVOT SA KOMPLEKSIMA NIŽE I VIŠE VREDNOSTI: Psihoterapija vam otkriva kako da prihvatite istinu o sebi
Komentari
Inicijalizacija u toku...
Najnoviji članci